Elem..
..bio sam jedno tako emotivno, srceparajuće stvorenje zaljubljive prirode.
Posebnu notu patetičnog proseravanja iskazivao naročito u kasnim posleponoćnim satima.
Sve to što cure vole.
Prosto se preznojavao i stenjao od silne muke. I tako svako veče. Seks bez emocija?! Ma nemoj zajebavati?!
Opet, sve što cure žele.
To je patnja bre, to je biće koje je spremno da se veže, da da sve od sebe.
Da se trudi, da se cima, da živi kao mašina za munjevito smišljanje unikatnih komplimenata i snabdevač iskri dopadljivosti.
A da baš ništa ne traži za uzvrat! EH!
Kao što već rekoh, na fine momke cure padaju.
Nisam bio sklon nikakvom komplikovanju. Jednostavno dokučiv.
Predvidiv.
Ma apsolutni hit ove i svih prethodnih sezona.
Ccc..
Naročito kad popijem, pomalo, onako.. reda radi. Mislim i to je zbog ljubavi? Pa kako drugačije, jebote?! Emocije udare, pesma udari.. znaš?
Ma razumeš ti mene, je l' da?
I devojke lude za tim. Za ljubavlju.
Za isfeminiziranim momcima s fensi osećanjima.
A ja, sa jakim emocijama, još jačim smislom za ljubavnu perspektivu.
Pun saosećanja i poštovanja.
Tu već ne moram ništa da dodam!
Bez ikakve prilike da nekog dovedem do granice ludila i pucanja nervnih izolacija. Ja? Bože sačuvaj.
Boemčina i prostačina u duši? Ma, pomešala/o si me!? Pogrešila/o si sigurno!
JA SAM PROSTO DEČKO ZA POŽELETI.
Ali eto, moja malenkost i ja smo trenutno u nekoj zajebanoj krizi, pa..
Pozvani korisnik trenutno nije dostupan, molimo Vas, ne pokušavajte više nikada.
Ps. Sem ako Vas najgora vrsta apstinencije uhvati u svoje nemilosrdno vrtložno kolo.
Pa čisto da izađem dobrim, finim, poštenim, visokomoralnim, nipošto promiskuitetnim devojkama u susret. Prosto ne mogu protiv svoje čiste dobrodušnosti, je l' te?
Čovek čoveku mora da se nađe.. u nevolji.
Mrak, basevi, laseri, polugole hoštaplerke nataknute na štikle klate se sa jedne noge na drugu i u svom ubeđenju da su abnormalno seksi teturaju me na sve strane prostorije. Frajeri pomahnitali, napaljeni, sa sindorom "nikad pičku nisam video, sem na video kaseti ćeletovog voajerskog umetničkog "obrazovanja" kasnih 70ih, ili tv1000, pa ako sam imao i sreće nabasao bih i neki dobar porno sajt" duvane socijalne tompuse koje su pokupili usput na nekoj pumpi koja je smeštena od autobuske stanice do kluba, dovikuju se između sebe i svaki je svakom brat, rod najrođeniji, dok se ne popičkaju zbog neke ultramegagiga privlačne, visokomoralne devojke, koju ne daj bože sutra treba negde drugde da sretnu.
Pa onda krene priča: "Što se ti matori uroljaš svaki put kad se organizuje neka ludnica?"
- Pa eto tako matori, šta da ti kažem. Ja nekako nisam fensi, verovatno ja nemam pojma.. Ja sam ona vrsta svinje koja će da se urolja u separeu i da vodi ljubav sa flašom viskija (u slučaju da je neki, slabo pristupačan, visokobudžetni klub u pitanju), iako nisam gej, nekako mi Džek i Džoni (Jack Daniels, Johnny Walker prim.aut) mnogo više prijaju.
"Au rođeni kakve su ovo cica-mace, biće tu mrrprrrpsppeprosad #24928'14 "!##%$"#.."
- I pre nego što je isti rođeni nestao, mogao sam da primetim da ima par "zalutalih" slučajeva, al' ja se brate moj, već sasvim dovoljno uroljam, i pored svog visokoprolaznog izgleda, zrikavost mog stanja, polivena košulja i flaša u rukama nikako ne prolaze. Pa shvatim da je linija manjeg otpora mnogo privlačnija i da nagrada za moj trud i ne bi bila tako vredna. Zato odlučujem da se vratim separeu, dok ne prođe ova kurtonska muzika "dum dum dum, tuc tuc tuc", radije pristajem da mozak zagrejem etanolom dobijenim iz alkoholnog vrenja šećera. Tad naprasno shvatam, da mi nije tu mesto. Nije nikako.
Odlučio sam da se uputim ka šanku i donesem sebi još malo leda, neobraćajući pažnju na živi svet oko mene. Nije da sam se ja bog zna kako razlikovao od tog sveta, i za mene je sve bilo živo, ali ne dovoljno.
"Eeeeej, pa gde si ti bre?" - izgovorena slova registrovao sam tek kad su se te nalakirane kandže skoro zarile u meso mog bicepsa preko košulje. Što sam doživeo kao već vrlo poznat osećaj. I dok je ostavljala trag karmina na mom obrazu, bio sam srećan što nisam od onih koji moraju da traže svoje oči među tankom i uskom tkaninom koja pokriva "nemoralne" predele tela, u tom slučaju gluplje polovine, khm, samo kad ih pokriva. Ju ju ju. "Shvatio sam odmah da je ovde previše vrela atmosfera, sad mi je jasno i zašto." - iskezio sam se i otkrio koliko uživam u svojoj smelosti iako sam bio sasvim svestan da sam jedva sklepao te reči u rečenici i da sam se molio bogu da nešto ne profrfljam. I moja podosta opuštena poznanica nastavila je da se uvija oko mene i smeje naglas svojim piskavim glasom i pokušavajući nešto da mi prošapuće na uvo, uspela je samo da moju interesnu sferu i moj mutan pogled usmeri u sasvim drugom pravcu...
...i tada prvi put u životu prestao sam da budem svestan "dum dum, tuc tuc-a", prvi put nije mi smetalo to pomahnitalo guranje, igranje - kako bi ga nazvali drugi. Prvi put za ceo svoj noćni život velike kilometraže, spazio sam dva izvora sjajne svetlosti. Nešto poput lasera koji su zujali na sve strane, prividno prateći ritam te "muzike", s tim što sam prvi put napravio razliku. Taj laser me je pržio. I susreo sam njen pogled, braon oči, stidljivi smešak, i lagani pokret koji je pratio melodiju koja nije bila sastavni deo onoga što sam ja čuo da odzvanja u rupi u kojoj smo se svi stapali i svi bili tako slični, hmm.. Ostao sam ukopan u mestu. Nisam se pretvorio u lava koji bi odmah skočio, ne na nju, nego na bilo koju, da se isto desilo samo godinu ili dve ranije. Bila je prelepa. Ona i njeno ponašanje. Bila je preseksi, bila je zanosna i nežna. Imala je nešto tajanstveno, inkognito, nešto što je krila. A ne mislim na obline koje nisam mogao da ne primetim ispod njene uske crne haljinice duge jedva do polovine butina i zatvorenog dekoltea, već nešto što je krila iza tog osmeha. I mamila me. Bilo ih je i ranije, ali nisu bili stidljivi, nisu bili ranjivi. Znao sam da nju nije mogao da ima svako. A nije to bilo toliko do moje samouverenosti, koliko do toga što ona znakove i ne šalje svakom. I znao sam da je to bilo ono što je ona očekivala da ja baš u tom trenutku shvatim. Mission competed.
Nisam više mario što sam bio uroljan kao stoka, i što ništa bolje nisam ni izgledao. Iskusno sam iskulirao poznanicu i uputio se u pravcu zvezde moje večeri. Igrala je, uvijala se jednom rukom blago oslanjajući se na barski sto za kojim su bile još neke devojke, valjda, nisam mario da to primetim. U drugoj je među prstima držala dopola izgorelu tanku cigaretu, damski, nežno, ali sam znao da se iza tih elegantnih pokreta krije nešto. Prišao sam joj sa leđa i postao svestan divljine njene duge crne talasaste kose, naročio kada me je istom ošinula po faci. Naglo se okrenula i nisam primetio šok na njenom licu, jer je to i očekivala. Osmeh mi se blago nazirao u jednom kraju usana i uputio sam joj prodoran pogled. Tada je prestao da bude mutan, tada je moje uroljano stanje postalo moj saučesnik. I dok sam se stapao sa njenim kestenasnim očima uzvratila mi je smešak svojim punim usnama, namazanim crvenim karminom. U tom trenutku sam po milioniti put shvatio da je prikrivena divljina nešto što najviše dovodi do ludila i zašto je to baš tako.
Verovatno ću preskočiti najzanimljiviji deo, ali moram da kažem da sam saznao njeno ime, a sa njim i ulicu, broj, razlog zbog kojeg je upisala svoj fakultet kao i njen omiljeni crtani lik iz detinjstva. Volim kada se jednom u godini dana upali ta lampica i pokrene lavinu razloga zbog kojih i dalje izlazim po klubovima i stapam se sa masom s kojom najradije ne bih. Ovog puta hvala njoj na tome.
"Što se ti matori uroljaš svaki put kad se organizuje neka ludnica?"
- Pa eto tako matori, šta da ti kažem. Ja nekako nisam fensi, verovatno ja nemam pojma..
